Управо сам видео лекцију клавира '

Кад сам почео да гледам Лекција клавира Нисам био баш сигуран шта да очекујем. Прочитао сам само нејасно синопсис парцеле-приче о вези црне породице са посебним наслеђем током после велике депресије. Знао сам то Дензел Васхингтон и Његова породица сарађивао на пројекту Нетфлик'с Топ 10 листа ) И то је било довољно да пика моје интересовање. Такође сам схватио да видим дубоко емотивни комад који подсећа на то Грожђица на сунцу -Еццепт, било би то да би се радило о вриједном инструменту који је укрцао сукоб у породици. Како се испоставило, нисам био потпуно искључен. Сигурно довољно да клавир промигне прилично невоље за породицу Цхарлеса, али не на начин који сам предвидио. Али још више изненађујуће? Овај филм је осетио заиста Лично.

Израђује Васхингтон и режира да је његов син Малцолм ову адаптацију играчких центара Аугуста Вилсона на растућој напетости између две браће и сестре које желе да поштују наслеђе своје породице у великој мери. Док је дечак Виллие ( Јохн Давид Васхингтон ) Планира да продаје свог покојног оца и купује земљу своју сестру Бернице (Даниелле Деадвилер) инсистира на одржавању клавира као цењеног наследника који има историју њене породице. Било је толико много ствари које сам волео о овом филму из талентованог цаста ( Самуел Л. Јацксон је сјајан фии) и симболика клавира тог роупес-а Берта Берта. Али оно што ме је у потпуности ухватило на стражу је било како се осећа лични овај филм.

За контекст немам контроверзну породицу која је лагала у свом дому, али дефинитивно могу да разговарам са компликованом динамиком браће. У ствари кад сам ово двоје видео да се крећу да крене на тај клавир и бука због њихових родитеља, живо се сећао аргумент са својим братом док смо покушали да се крећемо од оца болести. Као и ова два лика мог брата и ја смо били тврдоглави као икада пуштали да се наше емоције преврне док смо тргујемо увреде. И док сам видео свој фер удео браће и сестре на екрану динамика између овог пара посебно тако аутентично и бизарно тачно тачно на нека своја искуства.

Још један занимљив заокрет? Могао сам да видим себе обоје Бои Виллие и Бернице. Потоњи зато што потпуно разумем како је да се прикупим за смислене комаде које никада не користим само ради поштовања својих најмилијих. За Бернице то је запањујуће клавир исклесан од њеног оца - бивши роб који је одустао од живота да га спаси. И док то буквално сноси слику својих предака, то такође носи духове тамне и трауматичне прошлости. Што се тиче дечака Виллие, могу да разумем његову горућу жељу да га прода и улагати у бољу будућност за породицу. Након губитка мог оца било је неколико пута када сам размишљао о својој породици да прода своју музичку колекцију која остаје нетакнута до данас. Али тада бих размотрио колико је то значило свом оцу да изгради ту колекцију и понос који је узео у њему.

Дакле да, разумем одакле обоје долазе. И да и даље имам неколико тренутака где се питам да ли с правом поштујем сећање свог оца држећи се онога што је највише вредио умјесто тога да га тргује за нешто вредније да користи породицу. (Не могу рећи да је исто као и смештање наследника који представља риплије дејство ропства, али ипак су паралеле тамо.)

Нећу рећи да је овај филм понудио лак одговор на ову дилему, али види ову представу на екрану који је осетио готово терапеутски. Као подсетник да нисам једини који се бави оваквим ситуацијама. Мајоре Кудос у Васхингтон и његова породица за прављење драмских филма нисам знала да ми треба.

Рејтинг Пуревов: 4.5 од 5 звездица

Лекција клавира је испуњена снажним наступима и незаборавним сценама, али то је више од драме са звездама. Поставља ваљана питања о томе шта значи почастити нечије заоставштине док истражујете важне теме попут туге америчке сложене динамике породице и ефекти ропства.

За потпуни квар Цреивов-овог система за забаву кликните овде .

Желите све најновије прегледе филмова послате у вашу пошту? Претплатити се .